Moguce uvodenje vanrednog stanja u Srbiji, zbog najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, ne bi imalo nijedan pozitivan efekat na sudbinu pokrajine i poslužilo bi samo u unutrašnje politicke svrhe, jer bi na taj nacin DSS i SRS imale priliku da formiraju koncentracionu vladu. Iako DSS i SRS taj plan mogu da izvedu i podrškom radikala manjinskoj vladi, ovaj scenario omogucio bi im da optuže DS i G17 plus za izdaju nacionalnih interesa i da se ove dve proevropske partije okarakterišu kao nepatriotske. Vanredno stanje i nova koalicija - DSS i SRS, medutim, ne bi doneli promenu situacije na terenu.

Mogucnost uvodenja vanrednog stanja poslednjih dana su pomenuli ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžic i potpredsednik SRS Tomislav Nikolic. Oni su uvodenje vanrednog stanja obrazložili još jednim cinom borbe za ocuvanje KiM. Medutim, sagovornici „Blica“ smatraju da bi uvodenje vanrednog stanja u sadašnjoj situaciji, suspendovanjem segmenata Ustava, bilo isto što i uvodenje zemlje u haos u kojem bi najbolje plivali oni koji su haos stvorili. Ipak, oni uglavnom ne ocekuju da ce se ovaj predlog i naci pred Skupštinom i veruju da ce se od svih ideja DSS i radikala ostvariti samo jedna - demonstracije SRS u Beogradu na dan proglašenja nezavisnosti Kosova.

Šteta za narod i državu

Dragan Šutanovac, ministar odbrane Republike Srbije i potpredsednik DS, upozorava u izjavi za „Blic“ da bi „svaka vrsta ishitrenih poteza, kao što je uvodenje vanrednog stanja, nanosila samo štetu, kako gradanima, tako i državi“.

- Zato sve odluke koje se donose u buducnosti moraju biti promišljene i nikako ne smeju da za konacnu konsekvencu imaju pogoršanje stanja u Srbiji. Ne vidim kakav bi rezultat donela ta ideja i da li bi tom odlukom gradani Srbije, gradani na Kosovu i Metohiji živeli bolje, bezbednije i sigurnije. Vanredno stanje ne može da doprinese poboljšanju situacije na terenu. Situaciju može da stabilizuje samo diplomatska inicijativa - kategorican je Šutanovac.

Ministar podseca na to da ideja o uvodenju vanrednog stanja nije stara i da je nastala za onih pet dana predsednikovanja Skupštinom potpredsednika SRS Tome Nikolica, ali napominje da se i sam Nikolic kasnije ogradio od te ideje. Šutanovac sada postavlja pitanja - šta je cilj vanrednog stanja, koje su njegove konacne konsekvence, koliko bi dugo trajalo i šta bi trebalo da odredi datum njegovog ukidanja. Osim toga, Šutanovac pita i zašto Nikolic istice da gradani nece biti hapšeni tokom vanrednog stanja.

Medutim, vanredno stanje predstavlja i suspenziju rada državnih institucija i u tome neki vide razlog za njegovo uvodenje.

Kupovina vremena

Analiticar Milan Nikolic kaže da vanredno stanje u Srbiji može poslužiti „onome ko je na vlasti ili u opoziciji da pokaže - eto šta smo i koliko ucinili“.

- Može poslužiti za represiju nad onima koji nisu patriote na njihov nacin ili su im politicki oponenti. Vanrednim stanjem represira se narod, onemogucava ozbiljna diskusija o svemu. Imali smo priliku da vidimo šta je ta igra sa „patriotama i izdajnicima“ donela u vreme Miloševica. E, sada to neko hoce da ponovi i to ce biti loše po Srbiju i po Kosovo. I umesto jednog poraza - Kosova, imacemo i drugi poraz - evropsku perspektivu Srbije - upozorava Nikolic.

Komentarišuci uvodenje vanrednog stanja kao protivmere na proglašenje nezavisnosti Kosova, Nikolic kaže: „Mi možemo da prestanemo da jedemo i dišemo ovde u Srbiji, ali to nema veze sa Kosovom“.

- Odluke se donose u Briselu i Njujorku i mi samo možemo reci da je to nepravda i protivno pravu, ali ne i da nešto postignemo vanrednim stanjem bar kada se govori o Kosovu, zbog kog se i najavljuje - zakljucuje Nikolic.

Profesor Fakulteta politickih nauka Zoran Stojiljkovic kaže da eventualno uvodenje vanrednog stanja znaci „na neograniceno vreme prakticnu suspenziju svih institucija i socijalnih aktivnosti“. Ali, kako dodaje, na izvestan nacin i kupovinu vremena za sve aktere oko daljih politickih koraka.

- Nakon proglašenja nezavisnosti i nezadovoljstva koje bi to moglo izazvati kod javnosti, vanredno stanje moglo bi poslužiti i za disciplinovanje društva, medija - kaže profesor Stojiljkovic.