"Veliki geneticki prasak" koji je uslovio pojavu svih plavookih osoba na planeti dogodio se na severozapadnoj obali Crnog mora ili u regionu Balkana, tvrde danski naucnici sa Univerziteta u Kopenhagenu, u svojoj najnovijoj studiji koja je upravo objavljena u casopisu "Hjuman dženetiks", prenosi "Politika".
Nauka o genima je odavno utvrdila cinjenicu da plavooki ljudi predstavljaju relativno noviju pojavu na istorijskoj pozornici covecanstva. Do pre šest do deset hiljada godina svi stanovnici "treceg kamena od sunca" bili su smedooki, a onda se desila velicanstvena geneticka mutacija koja je covecanstvu podarila oci boje safira.
Postulate evolucione genetike, zbog kojih smo verovali da su plave oci u Evropu stigle sa vikinzima, studija danskih naucnika obrce za 180 stepeni – oci boje lavande su najbolji geneticki "izvozni proizvod" Balkana, tvrde istraživaci iz Kopenhagena.
Statistika svedoci da najveci procenat plavookih ljudi na svetu (cak 99 odsto njih) živi u Estoniji, a potom na Islandu (koji naseljava 90 odsto plavookih), Skandinaviji i istocnoevropskim zemljama - plave oci su nacionalno vizuelno obeležje Poljaka, Ceška, Slovaka, Ukrajinaca...
Iako ova geografska zanimljivost daje veliku injekciju nacionalnom ponosu, dr Biljana Stojkovic, sa katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu, vrlo oprezno komentariše podatke koji su izneseni u studiji danskih naucnika i objašnjava da je za njen puni naucni legitimitet neophodno da u nju bude ukljucen veci broj osoba iz svih regiona sveta, kako bi se razumela kompletna geneticka varijabilnost za boju ociju.
"U studiji naucnika sa Univerziteta u Kopengahenu ukljucen je veliki broj ljudi iz Danske i - svega pet osoba iz ostalih regiona sveta, što baca sumnju na tvrdnju da su svi plavooki ljudi na svetu clanovi iste geneticke porodice.
Postoji, naime, velika geneticka verovatnoca da svi plavooki ljudi u Danskoj poticu od jednog plavookog pretka Danca, ali je veoma diskutabilna teza da svi ljudi na svetu vuku poreklo od jednog plavookog pretka.
Pojednostavljeno receno, dve osobe mogu imati jednu zajednicku osobinu (plavo oko), ali ona ne mora da potice iz iste geneticke mutacije. Važno je razumeti da boja ociju nije odredena jednim genom - više gena u medusobnom sadejstvu daju odredenu boju oka.
Gen OCA2 koji su analizirali danski istraživaci jeste najbitniji za boju oka, ali to nije jedini gen koji oku daje boju", objašnjava sagovornica.
Dr Biljana Stojkovic podseca da je analizirani gen za plave oci recesivan gen i izvodi zanimljivu geneticku racunicu koja barata sa procentima verovatnoce.
Odgovor na pitanje - koju boju ociju ce dete imati je jednostavan samo u slucaju plavookih roditelja.
Dva plavooka roditelja covecanstvu moraju da ostave plavookog naslednika, ali dva smedooka roditelja mogu da dobiju dete sa ocima boje mora, jer oni mogu biti nosioci recesivnih gena za plave oci koji nisu došli do izražaja od dominantnih gena za smede oci.
"Svi mi nasledujemo po dve varijante istog gena – ako mama ima plave, a tata smede oci, boja ociju deteta zavisice od toga da li taj smedooki otac u svom genotipu ima recesivan gen za plavo oko.
U konkretnom slucaju, šansa da ce oni dobiti plavookog potomka iznosi 50 odsto. Ako su oba roditelja smedooka i ako oni u svom genotipu imaju recesivan gen za plavo oko, imaju oko 25 odsto šanse da dobiju plavooko dete.
Drugim recima, ako smo od mame nasledili dominantan gen koji je aktivan u sintezi melanina i koji daje smede oci, a od tate recesivan gen, mamin gen je dominantniji i mi cemo imati smede oci. Plave oci možemo imati samo ako mama u svom genotipu ima gen za plave oci”, objašnjava ova sagovornica.
Dr Biljana Stojkovic dodaje da u nekim regionima sveta boja ociju može imati i zaštitnu funkciju - ako osoba živi u Africi, izuzetno je važno da boja ociju i kože bude tamnija, jer nas melanin štiti od UV zracenja.
Iako ne postoje egzaktni podaci o broju plavookih stanovnika planete, neke zanimljive statistike govore da je smeda najcešca boja ociju u opštoj populaciji, a da je zelena najreda - tek svaka dvanaesta osoba na planeti ima pogled boje smaragda.
Braon oci predstavljaju pravi raritet u zemljama koje okružuju Balticko more, kao što je to slucaj sa Estonijom i Finskom, a zelene oci se najcešce srecu u severnoj i istocnoj Evropi i Holandiji.
Sive oci najcešce imaju stanovnici Finske i evropskog dela Rusije, a najviše plavookih živi u istocnoj i severnoj Evropi, narocito u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Nemackoj i na Islandu. Cak 90 odsto stanovnika Islanda ima oci boje Atlantika, u poredenju sa 20 odsto plavookih Španaca.
Statistika govori i da je svaki treci beli stanovnik Amerike plavook.
Boja ociju odredena je kolicinom pigmenta melanina koji se nalazi u dužici oka. Ukoliko je koncentracija melanina veca, oci ce izgledati smede ili cak crno, a ako je melanina manje, oci ce biti plave.
Srednje kolicine melanina dace sive i zelene oci, a razlog zbog kojeg bebe imaju plave oci jeste taj što u trenutku rodenja ne zapocinje odmah produkcija melanina u njihovoj dužici. Kada sinteza melanina pocne, oci mogu promeniti boju u zelenu, smedu...
(MONDO)
